Кратка размишљања о изолацији, самоћи и усамљености

 

Није ли стицање у то што је лишено
растојања још чудније него ли распрскивање свега?
-М. Хајдегер

 

Ако смо потпуно изоловани од других, да ли то значи и да смо усамљени? Ако међу нама не постоји телесна удаљеност, ако смо укинули просторну одвојеност, да ли то нужно значи да смо победили раздвојеност? Удаљеност не мора да буде исто што и раздвојеност. Самоћа не мора да буде усамљеност.

Па ипак, журно отклањање свих растојања не доноси близину; јер она се не састоји у краткоћи растојања. Оно што је с обзиром на растојање најмање удаљено од нас, захваљујући филмској слици и радио-звуку, може нам остати далеко. Оно што је у погледу растојања непрорачунљиво далеко од нас, може нам бити близу. Незнатно растојање није већ и близина. Големо растојање још не значи даљину.

(Мартин Хајдегер, Ствар; Мишљење и певање, прев. Божидар Зец, (Нолит, Београд,))

 

Одвојеност и самоћа могу нам некада помоћи да превазиђемо усамљеност и раздвојеност.

ВИШЕ>>

 

CreativeCommons Ауторство-Делити под истим условима 4.0.